Sećate li se toga ili ne, sanjate svake noći. Ponekad su srećni, drug put tužni, često bizarni, a ako imate sreće, s vremena na vreme imati ćete sek*i san. Oni su normalan deo sna – nešto na što trošimo trećinu svog života.
Iako su stručnjaci još uvek podeljeni oko toga šta nam snovi govore, istraživanje nam je pružilo neke otvorene informacije o snovima. Evo iznenađujućih činjenica o snu, u rasponu od zanimljivih do stvarno bizanih.
- Naši najživopisniji snovi događaju se za vreme REM faze (San brzog kretanja očiju), koja se događa u kratkim epizodama tokom noći u razmaku od otprilike 90 do 120 minuta.
- U jutarnjim satima javljaju se duži snovi.
- Verojatnije se sećate svojih snova vikendom ili danima kada više spavate, jer svaka je epizoda REM faze duža od poslednje.
- Većina mišića bude paralizovana tokom REM faze.
- Sanjamo uglavnom u slikama, a većina snova uglavnom je vizuelna s malo zvuka ili pokreta.
- Ponavljajući snovi kod dece uglavnom su sledeći: sukobi sa životinjama ili čudovištima, fizičke agresije, pad, bežanje.
- Oko 12% ljudi sanja crno-bele snove.
- Mnogi su nam snovi čudni jer se deo mozga koji je odgovoran za stvaranje smisla za stvari prekida tokom sanjanja.
- Većina naših snova povezana je s mislima ili događajima iz prethodnog dana ili dva.
- Verovatno sanjate samo o licima koja ste već videli lično ili na TV-u.
- Više je verovatnoće da ćete imati ugodne snove ako niste pod stresom i osećate se zadovoljno u stvarnom životu.
- Noćna more uzrokuju da muškarci svake noći imaju tri do pet erekcija, od kojih neke traju čak 30 minuta. Hm… ????
- Nisu muškarci jedini koji imaju mokre snove. Žene mogu izbaciti vaginalne sekrete od uzbuđenja, pa čak i doživeti orgazam kad sanjaju se*s.
- Otprilike 4 posto muškaraca i žena sanja o se*su, pokazalo je istraživanje.
- Češće sanjate o se*su ako spavate licem prema dole.
- Muškarci sanjaju o se*su s više žena dva puta više nego žene o se*su sa drugim muškarcima.
- Žene imaju dvostruko veću verovatnoću da će imati se*sualne snove sa javnim osobama u poređenju s muškarcima.
- Noćne more obično počinju u dobi između 3 i 6, a smanjuju se nakon 10. godine.
- Žene imaju više noćnih mora od muškaraca.
- Noćne more se najčešće javljaju u poslednjoj trećini noći.
- Ako imate ponavljajuće noćne more koje se događaju često i dovoljno su uznemirujuće da utiču na vašu sposobnost funkcionisanja, možda imate stanje zvano poremećaj noćne more.
- Otprilike 8 posto opšte populacije pati od paralize spavanja, što je nemogućnost kretanja u stanju između sna i budnosti.
- Tužni snovi o pokojnim voljenim osobama, češći su tokom praznika.
- Noćne more su epizode intenzivnog straha, vrištanja, pa čak i trčanja oko sebe ili agresivnog ponašanja dok spavate. Gotovo 40% dece ima noćne more. Oko 3% odraslih pati od noćnih mora.
- Jesti pre spavanja čini noćne more verovatnijim, jer povećava metabolizam, šaljući signal mozgu da bude aktivniji.
- Određeni lekovi, poput antidepresiva i narkotika, povećavaju učestalost noćnih mora.
- Zbunjenost, gađenje, tuga i krivica češće su pokretačka snaga noćnih mora nego straha, pokazala su istraživanja.
- Svi sanjaju, uključujući i kućne ljubimce.
- Ljudi zaboravljaju 95% do 99% svojih snova.
- Osobe starije od 10 godina svake noći imaju barem četiri do šest snova.
- Negativni snovi su češći od pozitivnih.
- Možda ćete moći naučiti kontrolisati svoje snove koristeći tehnike lucidnog sanjanja.
- Snovi o tome kako vam zubi ispadaju mogu biti izazvani nedijagnostikovanom zubnom iritacijom, poput bruksizma, a ne predosećajem smrti kao što stari narod tvrdi.
Psihologija snova
Svi su se, u ovom ili onom trenutku, pitali što znače njihovi snovi. San je najopsežnije proučeno kognitivno stanje. Dok neki stručnjaci veruju da snovi nemaju značenja i ne služe nikakvoj funkciji, drugi veruju da naši snovi nešto znače.
Postoje brojne teorije o tome šta snovi znači, neke od priznatijih teorija uključuju:
Psihoanalitička teorija
U ovoj se teoriji veruje da snovi predstavljaju nesvesne želje, ispunjenje želja i lične sukobe. Snovi nam daju način da delujemo u nesvesnim željama u sigurnosti nestvarnog okruženja, jer njihovo delovanje u stvarnosti bilo bi neprihvatljivo.
Teorija aktivacije-sinteze
Popularizovana 1970-ih, ova teorija sugeriše da su snovi samo nusprodukt našeg mozga koji pokušava obraditi slučajne signale iz limbičkog sustava, koji su uključeni u naša sećanja, emocije i senzacije.
Teorija kontinuiranog aktiviranja
Ovo je ideja da nam mozak neprekidno čuva uspomene, čak i kada spavamo. To sugeriše da naši snovi pružaju mesto za zadržavanje naših sećanja dok oni čine prelaz iz naše kratkotrajne u dugoročnu memoriju.